Кореограф: Дејан Бунчић

Муз. аранж: Зоран Ђорђевић

Уколико бисмо тражили хаљетке српске ношње који су на прелазу 19. и 20. века заузимали висока места на листи омиљених, у женској ношњи неприкосновено прво место припало би плисираној вуненој сукњи, док би у мошкој ношњи предњачио неки од горњих, свечаних хаљетака попут антерије и гуња крџалинца. Сукња као одевни предмет освојила је наклоност женске популације утканим разбојним пругама целом површином, једноставним кројем, дужином до испод листова и префињеним слагањем у ситне наборе постигнутим посебном техником пресовања.

Гуњ крџалинац је мушки хаљетак дугих рукава који је ношен преко џамадана. Рукави подврнути у пределу шаке, чиме је била истицана црвена чоја којом је тај део рукава био подстављен, сматрани су поносом и посебним украсом овог хаљетка. Дужине до испод појаса, а спреда отворен толико да су се виделе целе груди и вез на кошуљи. Око врата, рукава и низ прса био је украшен златним или свиленим гајтанима (бућком).