Кореограф: Дејан Милисављевић Звечанац

Муз. аранж: Никола Вранеш

Забан је хаљина типа памуклије тј. хаљетак испуњен памучном ватом и прошивен тако да се добија рељефна текстура материјалаод кога је направљен. Његовом израдом бавиле су се занатлије: јорганџија, забанџија али и терзија, абаџија... јер је његова сложена израда ипак захтевала посебно умеће. Кројен је без рукава, дугачак до колена, наглашеног струка и широких скута, а спреда отворен целом дужином. Носио се преко кошуље, опасан тканицом и прегачом. Срцолики изрез на грудима, наглашен дискретним украсима од гајтана и срме представљао је основни украс овог хаљетка.

З’бан или з’б’н (како је у овом крају називан) израђиван је од финих материјала, једнобојног или дезенираног сомота, кадифе, свиленкастог сатена али и од памучног пругастог платна „басме“. На основу материјала, боје и орнамента (браон, вишњева, зелена, црвена) ове хањине су и добијале називе: модро кадиве, алеви, зејтинљиви и гуштерљиви з’бан, з’бан на колетија. Ношени су и након другог светског рата, а набављани су као део дара свекра будућој снаји чак и у периоду када се ношња све више напуштала и уступала место комадима одеће грађанског кроја и материјала.