Кореограф: Биљана Бунчић

Муз. аранж: Драган Станковић

У области Понишавља дуги, бели, мушки јелек без рукава, који се облачи преко џамадана, називан је елек. Шивен је од домаћег белог сукна дугачак до половине листова. Леђа и предње поле, крила, били су од три равна комада сукна, на чијим је спојевима са бочних страна додаван клин чиме се омогућило несметано кретање и функционисање особе која га носи. При облачењу, предње поле нису закопчаване, само су се додиривале. Имао је ниску крагну јачицу и свуда по ивици опшивен је домаћим вуненим црним гајтаном, који је у старијој варијанти овог хаљетка био и плаве боје.

С леве и са десне стране, на грудима, веома су често изведени украси од црног гајтана „зејтинице“ у дужини од око 20cm. У доњем делу, зејтиница се завршава елипсоидним нашивком од црвене, плаве или црне чоје. На бочним странама, или на неким елецима само са десне стране, су усечени џепови, такође опшивени вуненим гајтанима. У овој области дреја је хаљетак истог кроја, начина украшавања и материјала израде с једином разликом што је дреја у односу на јелек кројена са дугим рукавима. Ова два хаљетка неретко су ношена заједно, и то у комбинацији елек преко дреје као што је и у Шумадији фермен ношен преко антерије односно хаљетак без рукава преко хаљетка са рукавима.